Prva strana arrow Nešto više o stolariji

Provetravanje i kondenzacija vlage

Sve češće u savremenom stanovanju kao i kod saniranja starih objekata , dolazi do problema pojave kondenzacije i plesni u stambenim prostorijam .Ovo ne dovodi samo do oštećenja objekata već do pada kvaliteta življenja pa i do narušavanja zdravlja.

Za nastajanje kondenzacije u stambenim prostorijama postoji više razloga:

Novoizgrađeni objekti poseduju odrđenu količinu vlage.

Isušivanje objekata može da traje i po nekoliko godina.

U ovom periodu treba računati na povećanu količinu vlage u prostorijama pa je samim tim mogućnost nastanka kondenzacije veća.

Neadekvatna gradnja prouzrokuje termo-mostove koji mogu da dovedu do pojave kondenzacije nedovoljno provetravanih prostorija.

Ukoliko se pogrešno ili nedovoljno provetrava prostorija,ne dolazi do adekvatne razmene vazduha a samim tim ni do odvoda vlage iz prostorije.

U starim građevinama je znatno niža mogućnost nastanka kondenzacije i plesni nego u novoizgrađenim objektima.Razlozi su :

Primenjeni materijali koji su trebali da ispune znatno niže zahteve u pogledu difuzije vodene pare(prolaz vodene pare kroz građevinski element od toplije strane prostorije ka hladnijoj spoljašnjoj strani) u odnosu na novije materijale primenjeni stari prozorski sistemi ,kod kojih je dihtovanje znatno lošije (koeficijent propusnosti fuge do 10M3/mh,tj .za sat vremena kroz 1m fuge krilo-štok prođe 10m3 vazduha – dok 1m fuge krilo-štok kod novih prozora za 1h propusti u proseku 0,1m3 vazduha.

To vodi do lagane ,ali kontinualne razmene vazduha i odvođenja vlažnosti iz unutrašnjosti prostorije.Ovi faktori obezbeđuju bolju regulaciju vlage kroz celokupnu konstrukciju.Ipak postoji mana starih objekata koja se ogleda u velikoj potrošnji energije,jer za postizanje odgovarajuće temperature prostorije u hladnom periodu godine potrebna je veća snaga grejnog tela.U savremenom stanovanju danas dodatno postoji zahtev za redukciju troškova energije jer su cene energenata u porastu.Iz ovog razloga potrebno je da objekti budu izvedeni tako da se postigne najbolja moguća toplotna izolacija.Povećanjem zadihtovanosti zgrade onemogućava se odvođenje vlage iz prostorije gde npr.borave tri osobe i proizvode do 8l vode na dan.Zbog toga dolazi do nastanka kondenzacije naročito u periodima kada je razlika između unutrašnje i spoljašnje temperature velika i to najpre na nezaštićenim mestima kakvo je npr.obod stakla u prozorima.Ukoliko ovakvi uslovi traju duže vreme može doći i do pojave plesni.

Ukratko rečeno ukoliko posmatramo samo zimski period:

Stolarija novijieg tipa (PVC ili aluminijum) je termički izolator i hidro izolator (ne provodi ni vlagu ni toplotu) dok stolarija starijeg tipa delimično provodi vlagu i slabije dihtuje (toplota preko vazduha izlazi iz objekta).Primenom stolarije novijeg tipa dobijamo da zimi ne gubimo toplotu iz objekta ali takođe vlaga ostaje u objektu te je stoga zimi potrebno češće provetravati prostorije.


Razlozi za pojavu kondenzacije

Bitna osobina vazduha je da izvesnu količinu vlage može da primi i da zadrži.Ova osobina vazduha izražava se u % kao relativna vlažnost vazduha,i meri se higrometrom.Ukoliko je relativana vlažnost vazduha 100% tj.ako je dostignuta takozvana tačka zasićenja to znači da vazduh nije u stanju da dalje prima vodenu paru.Količina vodene pare koju vazduh može da primi zavisi od temperature.Što je viša temperatura određene količine vazduha ,utoliko više vodene pare može da primi.Ako uzmemo hladan i vlažan vazduh i zagrevamo ga ,time ga isušujemo i raste njegova sposobnost primanja vodene pare.Ovaj efekat može da se koristi za smanjenje vodene pare u vazduhu pre svega u hladnim mesecima.Provetravanjem se ubacuje u prostoriju svež i hladan vazduh , an time se topao i vlažan vazduh unutar prostorije isušuje.

Kao posledica toga vazduh može da primi više vlage ,što u normalnom slučaju traje nekoliko sati.Ako se tada iznova provetrava prostorija odvodi se tako nagomilana vlažnost iz prostorije i dovodi se hladan svež vazduh u prostoriju.Tada može iznova da otpočne ovaj proces.

Nedostatak je što ova osobina vazduha upravo razlog nastanka kondenzacije.U dodiru toplog vazduha i hladnih površina predmeta u prostoriji,vazduh rashlađuju površine predmeta i on postaje sve vlažniji.Ukoliko je vlažnost toliko visoka da je dostignuta tačka zasićenja (100% relativna vlažnost vazduha) izdvaja se suvišna vlaga iz vazduha i taloži se na hladne površine u vidu kondenzata.U narednoj tabeli date su tačke rose tj.temperature predmeta pri kojima za određenu relativnu vlažnost u prostoriji dolazi do formiranja kondenzata.

Ovo je takođe lako uočiti na jednom jednostavnom primeru.Ako uzmemo iz frižidera dobro ohlađenu flašu i stavimo je u toplu prostoriju ubrzo će se na flaši formirati kondenzat.

U-vrednost (ranije K-vrednost izražena u  W/m2K) tj. koeficijent prolaza toplote:to je vrednost prolaza toplote kroz građevinski materijal ili građevinsku konstrukciju.Što je manja U-vrednost to je bolja toplotna izolacija.Prozor pokazuje znatno veću U-vrednost od dobro izolovanog zida,pa je temperatura unutrašnje površine prozora niža od temperature zida.Zbog toga se kondenzacija pojavljuje prvo na prozorima.

Rešavanje tj.izbegavanje pojave kondenzacije i plesni

-redovno provetravanje ,2 do 3 puta na dan

-češće provetravanje u prostorijama u kojima je zbog njihove namene povećana količina vlage(kuhinje,kupatila,sušionice itd.)

-primena mehaničkih sredstava za umanjivbanje vlage(ovim uređajima potrebna je energija,što kao dugotrajno rešenje nije rentbilno)

-upotreba dugoročnih sistema za provetravanje

ovo su sistemi koji se montiraju najčešće u okviru samog prozora.Montaža može da bude u falcu prozora ili na samom krilu i obezbeđuje dugotrajnu ,ali kontrolisanu razmenu vazduha.Normalno manuelno provetravanje u slučaju primene sistema za provetravanje ne treba izbaciti.

Pravilno provetravanje

Pravilno provetravanje podrazumeva redovno i kontrolisano provetravanje.

Pravilno ,kontrolisano provetravanje je naročito važno za vreme grejne sezone.Preporučuje se otvaranje prozora širom ,na samo par minuta,čime se obezbeđuje razmena vazduha.Ovaj postupak treba ponoviti 2 do 3 puta na dan.Svež spoljni vazduh se brzo zagreva i može iznova da primi vlagu,koja se naknadno pri sledećem provetravanju odvodi napolje.Naročito je važno večernje provetravanje,jer u ovo doba usled kuvanja ili higijenskih aktivnosti(tuširanje,kupanje) ima dosta vlage u vazduhu.Noću obično u prostoriji temperatura opada za par stepeni usled čega sposobnost vazduha da primi određenu količinu vlage opada.Rezultat svega ovoga je pojava kondenzata i to najčešće na staklima prozora.Otvaranje prozora na kip u sezoni grejanja treba izbegavati.Duže kipovanje rashlađuje zidove oko prozora što može da dovede do izostanka kondenzacije,ali i do vlaženja zidova.

I van grejnog perioda redovno provetravanje je neophodno ,s tim što se u ovom periodu može bez problema provetravati na kip.

Pažnja

U hladnim prostorijama ,kao npr. podrumima,pojačano provetravanje može u letnjim periodu da dovede do kontraefekta.Ako je spoljna temperatura znatno viša u odnosu na temperaturu prostorije,prekomerno provetravanje može da poveća vlažnost unutar prostorije.

Nastajanje kondenzacije i plesni na prozoru i oko prozora

Kako su spoljni zidovi objekta dobro izolovani,najčešće su prozori i vrata “bolna tačka” objekta jer imaju viši koeficijent prolaza toplote u odnosu na zidove.Iz ovog razloga je temperatura na prozorima i vratima niža od temperature spoljnih zidova i zbog toga nanjima dolazi do pojave kondenzacije i to najpre po obodu stakala.

Pojava kondenzacije na i u prozoru može da ima više uzročnika:

-Nepravilno provetravanje

-Loš sistem profila

-Pojava termo-mostova prilikom ugradnje prozora iza ravni toplotne izolacije zida

-Nepravilno izvedena montaža fuga prozora (između zida i prozora ili vrata)

Odgovarajući prozori za odgovarajuću namenu

U načelu gledano izbegavanje pojave kondenzacije na prozorima nije uvek moguće.Pri ekstremnim hladnoćama zimi može doći do pojave kondenzacije i kod jako dobrih prozorskih sistema,pre svega noću na mestima kao što je obod stakala prozora.Do ovoga ipak ne bi smelo da dolazi suviše često i trebalo bi da je moguće ovo otkloniti za kratko vreme pravilnim provetravanjem.Time se izbegava mogućnost pojave plesni jer se pojava kondenzacije sanira za kratko vreme.

Važno je pri kupovini prozora odlučiti se za sistem koji ima adekvatan koeficijent termičke provodljivosto (U-vrednost).Kod najjeftinijih aluminijumskih sistema bez termo-prekida U-vrednost je jako visoka.Aluminijum bez termo prekida je bolji provodnik toplote nego sistem sa termičkim prekidom što dovodi do mnogo veće šanse za pojavu kondenzacije ,posebno u zimskim mesecima.

Detalji strane

Ulazna vrata - [7. Oktobar 2009.]
Panel vrata – dekorativni al paneli - [7. Oktobar 2009.]
Aluminijum drvo - [7. Oktobar 2009.]
Klizni sistemi - [7. Oktobar 2009.]
Harmonika vrata - [7. Oktobar 2009.]