Prva strana arrow Nešto više o stolariji

Buka

Zvučna izolacija

U stručnoj literaturi o akustici mogu se naći rezultati merenja koji pokazuju da dvostruko okno sa staklima debljine od po 3 mm, ako je rastojanje među staklima manje od 13 mm ima malo manju izolacionu moć od jednostrukog stakla debljine 5,5 mm. Pogoršanje u odnosu na jednostruko okno posledica je rezonantnih pojava koje se javljaju u vazdušnom prostoru između dva međusobno bliska stakla. Naravno, ovi podaci ne dovode u sumnju termičke kvalitete, vec samo ukazuju da termička poboljšanja ne daju uvek i akustična poboljšanja.

 

Danas je buka postala osnovni problem Ijudske sredine.Zdravlje ljudi u prvom redu, nervni sistem, ozbiljno je izložen buci čije povećanje prati današnja industrijalizacija, saobraćaj, urbanizacija i naseljavanje gradova. Buka uličnog saobraćaja je osam puta veća nego pre trideset godina, a avionskih motora trideset puta. Zvučna izolacija se iskazuje u decibelima (dB). Snažni neželjeni efekti zvuka mogu uticati na zdravlje organizma na više negativnih načina: tvrdoća sluha do delimične gluvosti, uznemirenje, oštećenje rada srca, psihički problemi, problemi varenja, bolovi i poremećaji spavanja, smanjeni kapacitet učenja, problemi komuniciranja i razumevanja, smanjenje radnih sposobnosti itd. Odluka koja vrsta zvučne izolacije će biti primenjena (koje će se stako koristiti za zaptivanje) donosi se u svakom pojedinačnom slučaju, uz napomenu da mala zvučna izolacija dovodi do problema koji su prethodno navedeni, a velika zvučna izolacija nije profitabilna zbog enormnih cena. Prozori se prema izolacionoj moći razvrstavaju u više klasa:

Specijalna klasa 40dB

Prva klasa 35-39 dB

Druga klasa 30-34 dB

Treća klasa 25-29 dB

Prozori i vrata se kategorišu u klase prema svojoj izolacionoj moći. Dužnost projektanata je da prema posebnim karakteristikama buke koja dolazi spolja u stan i buke kućnih instalacija, odredi koju će klasu prozora u konkretnom slučaju primeniti. Radi boljeg razumevanja buke, daćemo nekeliko osnovnih objašnjenja o zvuku.

Šta je to zvuk

Zvuk je talasno kretanje koje se vrši oscilacijama u jedinici vremena. Čovecije uvo registruje zvuk čija se ucestalost kćece izmedu 16 Hz i 20 000 Hz. Pri jednom istom zvucnom pritisku naizmenična promena gustine sloja vazduha koja se stvara neposredno kod izvora buke prenosi se dalje do čovecijeg uva i izaziva naizmenicnu promenu pritiska, odnosno zvučni pritisak koji se meri mikrobarima (1 ub. =101 Pa), tako da čovečije uvo prima tonove visoke frekvencije glasnije u odnosu na tonove niske frekvencije. Postoji granica jačine zvuka preko koje dolazi do oštećenja organa sluha- granica bola. Jačina zvuka je proporcionalna kvadratu zvučnog pritiska. Jedinica jačine zvuka je fon. Ako se između izvora zvuka i uva postavi neka pregrada i ako razlika jačine zvuka sa obe strane pregrade iznosi 1 fon, onda pregrada ima vrednost zvučne izolacije 1 dB. To znači, da ako neki prozor ima zvučnu izolaciju 30 dB, ulicnu buku jačine 80 fona smanjice na 50 fona, odnosno na jačinu normalnog govra.

Samo na frekvenciju od 1000 Hz nivo buke izrazen u decibelima jednak je jačini zvuka u fonovima. Povećanje zvučne izolacione moći postiže se smanjivanjem vazdušne i strukturne buke. Smanjenje vazdušne buke postiže se povećanim zaptivanjem, a strukturne raznim kombinacijama stakla. Osnovna jednacina za izračunavanje zvučne izolacione moci neke pregrade, pa i stakla glasi:

R = L1 – L2+ 10 log 5/A

gde je:

R – izolaciona moc pregrade

L1,L2 – srednji zvucni nivo u predajnoj i pripremnoj prostoriji, dB

S – povrsina pregrade,m2

A – ukupna apsorcija prijemne prosIorije, m2

Pojava rezonance

Pri razmatranju termo i zvučne izolacije značaj prozora je postao veoma aktuelan, jer predstavlja najslabije mesto fasade. Ilustracije radi, ukupna zvučna izolacija fasadnog zida, koji ima odnos površine prozora i površine zida, zajedno sa prozorom 1:3 i zvučna izolacija prozora Rp = 26 dB, uz dobru zvučnu izolaciju zida Rz = 60 dB iznosiće 29,77 dB. Zvučna izolacija istog takvog fasadnog zida, ali sa slabom zvučnom izolacijom zida Rz = 35 dB imaće vrednost 08,98 dB, Znači, projektanti i investitori se moraju odlučiti za takva rešenja za vrata i prozore, koji imaju bolje karakteristike zvučne izolacije ako žele da zadovolje važeće propise i standardne. Povećanjem mase stakla povećava se zvučna izolacija. Kombinacijom stakla različitih debljina smanjuje se mogućnost pojave rezonance. Rezonanca nastaje kada se dva stakla istih debljina nalaze na manjim rastojanjima od 6 do 12 mm. Zahvaćeni vazdušni sloj deluje u tom slučaju kao opruga, a sve to utiče na pad zvučne izolacione moći. Karakteristike pregradnih konstrukcija unutar građevinskih objekata dominantno su uslovljene osnovnim konstruktivnim zahtevima statike i seizmike. Osim ovih, svakako ključnih uslova pri definisanju strukture pregrada trebalo bi ispostovati i izvesne zahteve akustike iz domena zvučne izolacije. Akustički zahtevi u odnosu na pregradne konstrukcije u građevinskim objektima obuhvataju:

-građevinske pregrade (zidovi, meduspr.konstrukcijie )

-vrata

-prozore

Osnovni akustični uslov odnosi se na minimalne vrednosti njihovih izolacionih svojstava koje se moraju ostvariti na pojedinm pozicijama u objektu. ove vrednosti su kvantitativno utvrdene standardom JUSU.J6.201.

Zakon mase

Izolaciona moć građevinskih pregradnih konstrukcija (zidova, tavanica, vrata i prozora) pokazatelj je njihove sposobnosti da zadržavaju zvučnu energiju. Vrednost izolacione moći pregracie zavisi od njenih fizičkih svojstva. Na to utiču težina, odnosno površinska masa, složenost unutrašnje strukture. Zato su zahtevi za minimalnom izolacionom moći masivne pregrade na nekoj poziciji na objektu, utvrđeni standardom i mogu se prevesti na uslove izbora materijala od koga se izrađuje pregrada, njenu unutrašnju konstrukciju i ukupnu debljinu. Osnovni zakoni fizike koji važi u ovoj oblasti jeste tzv. Zakon mase. Pojednostavljeno rečeno, izoiaciona moć pregrade ditrektno je srazmerna njenoj površinskoj masi. Srazmernost je takve prirode da udvostručavanje mase povećava izolacionu moc za 6 dB. To istovremeno znači da će pri konstantnoj debljini pregrade njena izolaciona moć biti veća ako je materijai od koga je ona sačinjena veće specificne tezine. Ako se iz bilo kojih razloga za izradu neke pregrade predlaže primena materijala manje specificne težine, što je čest zahtev statičara, tražena izolaciona svojstva moraju se ’platiti’ povećanjem debljine. Dobijanje na izoiacionoj moći povećanjem površinske mase pregrade do potrebne vrednosti ima svoja praktična ograničenja. Naime izrada jednostrukih monolitnih pregrada velikih vrednosti izolacione moći dovodi do toga da one postaju suviše debele i teške. Ipak osim povećanja mase postoji i drugi pristup u realizaciji pregradnih konstrukcija kojim se mogu zadovoljiti akustični zahtevi. On se zasniva na formiranju diskontinuiteta u njihovoj unutrašnjoj strukturi. To su tzv. višestruke pregrade.

Diskontinuitet slojeva

Neke vrste višestrukih konstrukcija nazivaju ‘sendvič konstrukcije’, Zanimljivo je da postoje izvesne zablude, pa se često smatra da je ta unutrašnja ispuna ( npr.mineralna vuna) suština zvučne izolacije. Međutim jasno je da zid podignut isključivo od tabli mineralne vune ne bi bio nikakva prepreka zvuku što dokazuje da prisustvo mineralne vune ne šini suštinu izolacione moći pregrade. Akustični pojam višestruke pregrade podrazumeva unutrašnju strukturu koja ima dva sloja ili više slojeva čvrstog materijala između kojih se ostavlja izvestan razmak. Međuprostor između čvrstih slojeva je vazduh, koji eventualno može biti popunjen nekim poroznim apsorpcionim materijalom. Prema tome ’tajna’ izolacione moći pregradnih konstrukcija je u dovoljnoj meri i po potrebi u diskontinuitetu slojeva adekvatne mase. Sve ostalo su sitnice koje mogu malo da povećaju ili malo da smanje izolacionu moć određenu masivnim slojevima. Zbog toga u oblasti zvučne izolacije nema jednostavnih, ’čarobnih’ resenja. Nema premaza za zidove, folija koje bi se lepile, ’specijalnih’ ploča koje treba samo postaviti na površinu zida pa se izolaciona moć zida rapidno poveća. I tu postoje mnoge zablude. Često se po stanovima mogu videti tanke ploce od plute nalepljene na površinu zida sa idejom da se time reši problem nekakve buke koja dopire iz susedstva. Isto obrazloženje prate nalepljene table stiropora.

 

Vrata – slab izolator

Pojednostavljene dozvoljeno sa aspekta akustike definiše vrata kao pregradnu konstrukciju koja se otvara i kao poseban deo ugrađuje u za to pripremljene otvore. Upravo te dve činjenice (otvaranje i ugradnja) presudno određuju realan akustički kvalitet svakih vrata u građevinskim objektima. Osim kroz materijal krila, zvuk prolazi kroz fuge između krila i okvira i kroz fuge izmedu okvira i zida. Međusobni relativni odnos doprinosa ova tri paralelna puta ukupnoj izolacionoj moći vrata zavisi od nekoliko faktora. Akusticki kvalitet vrata u celini obično odrađuje najslabiji od njih. To znači da u nekim okolnostima materijal od kojih je napravljeno krilo vrata može biti bez značaja, a da njihovu izolacionu moć diktiraju detalji izrade i ugradnje, recimo velika fuga između okvira i zida ili u slučaju kada ne postoji prag. Izolaciona moć se postiže masom, znači debljinom i eventualno diskontinuitetima u unutrašnjosti krila. S akustičnog aspekta, pojava fuge znači otvaranje putanje za prolazak zvuka mimo krila. U literaturi se mogu naći veoma ilustrativni rezultati merenja uticaja fuge oko krila na njihovu izolacionu moć. Podaci pokazuju da fuga sirine1 mm smanjuje ukupnu izolacionu moć vrata za 5dB u odnosu na vrednost koja bi se dobila da je fuga potpuno zaptivena. Fuge veće od 2 mm već potpuno degradiraju akustički kvalitet vrata i tada postaje gotovo nebitno od kog materijala je izradeno krilo.

Kvantitativna i frekvencijska zavisnost akustičnog uticaja fuga od velicine tako nastalih otvora

Veličinu fuga koje ostaju oko krila kada su vrata u zatvorenom položaju određuju preciznost izrade i mehaničku stabilnost primenjenih materijala, kvalitet mehanizma za vešanje krila (šarke), kvalitet i funkcionalnost mehanizma za zatvaranje, a važan je i uticaj primenjenih materijala za zaptivanje. Na konstrukciju ugrađenih vrata mogu se pojaviti i drugi otvori koji mogu olakšati prolazak zvuka. U praksi je to najčešće nedostatak praga. Ako na vratima ne postoji prag i ako izmedu površine poda i donje ivice krila postoji veći razmak, materijal krila i vrata gotovo da nema uticaja na izolacionu moć, Vrata koja zadovoljavaju strože akustične zahteve moraju imati prag ili poseban mehanizam kojim se ovaj otvor popunjava kada su vrata u zatvorenom položaju (razne metlice i slične konstrukcije koje izlaze sa donje strane krila). Treba napomenuti da i brava, odnosno ključaonica takode predstavlja manji ili veći otvor. Zato vrata sa visokim vrednostima izolacione moći ne smeju imati običnu bravu koja, sto je uobičajeno, prolazi čitavom debljinom krila. Veoma je specifičan problem fuge koja se javlja između okvira vrata i ivice građevinskog otvora. lako se ona vizuelno zatvara, tačnije maskira ukrasnim lajsnama, zvuk uvek prolazi i tim putem. Zato se pri ugradnji vrata velike izolacione moći mora se voditi racuna o dva bitna zahteva;

-dovoljnoj preciznosti o realizaciji zadatih dimenzija gradevinskog otvora, da bi se sprečila pojava široke fuge na toj poziciji

-načinu popunjavanja prostora fuge zadovoljavajućim masivnim zaptivnim materijaiom.

Specifikacija traženih akustičkih klasa vrata jedini je moguć pristup pri projektovanju.

Stvarna garancija kvaliteta vrata moze biti samo laboratorijski atest koji podnosi isporučilac ili alternativno, njihova provera posle ugradnje merenjem na licu mesta. Zbog činjenice da je izolaciona moć vrata uvek znatno manja od izolacione moći okolnog zida, na svakoj pregradi će vrata biti kritičan elemenat koji umanjuje izolaciona svojstva pregrade u celini. Samim tim prilikom projektovanja treba proceniti koja je to minimalna izolaciona moć vrata koja neće degradirati zvučnu zaštitu.

Dvostruko okno

Poželjno je navesti neke konkretne primere koji pokazuju debljine stakla i njihovog međusobnog rastojanja. Interesantne su akustičke osobine sendviča od dva stakla na relativno malom međusobnom rastojanju. Detalji konstrukcije mogu biti različiti, ali rasprostranjeni primer je okno od dva stakla debljine 3-4 mm sa međuprostorom 10-12 mm. Ovakvo okno se često koristi, pri čemu je jedno od obrazloženja primene da ima dobra akustična svojstva. U akustičnoj literaturi se može naci rezultat merenja koji pokazuje da ovakvo dvostruko okno sa staklima debljine od po 3 mm, ako je rastojanje medu staklima manje od 13 mm ima malo manju izolacionu moć od jednostrukog stakla debljine 5,5 mm. Pogoršanje u odnosu na jednostruko okno posledica je rezonantnih pojava koje se javljaju u vazdusnom prostoru između dva medusobno bliska stakla. Naravno, ovi podaci ne dovode u sumnju termičke kvalitete, već samo ukazuju da termička poboljšanja ne daju uvek i akustična poboljšanja. Šta više ovaj primer pokazuje da se u najboljoj nameri njima mogu pogoršati akustičke osobine prozora. Prozori predstavljaju pregradne konstrukcije, koje s akustičnog aspekta spadaju u potpuno istu kategoriju, kao vrata. To je takođe elemenat pregrade koji se otvara, pa otuda sve njegove specifičnosti. Među njima u akustičnom smislu ipak postoji jedna značajna razlika. Materijal za izradu krila vrata moze se birati proizvoljno, pa i na osnovu nekih akustičnih zahteva ako je potrebno. U posebnim slučajevima krila vrata se prave od debelog ,– čelicnog lima. Pri izradi prozora ne postoji sloboda izbora u načinu izrade njegovih krila. To uvek mora biti staklo. Zato je akustični kvalitet prozora dominantno određen izolacionim svojstvima staklenog okna, jednog ili više i svim problemima zaptivanja koji su već opisani. Izolaciona moć jednog staklenog okna zavisi iskljucivo od njegove mase, a to znači od debljine. Zbog toga se za prozore od kojih se traži veća izolaciona moć, a to je pravilo na gotovo svim pozicijama u građevinskim objektima, pribegava dvostrukim u nekim slučajevima i višestrukim oknima. Kod prozora sa dvostrukim oknom, što je rasprostranjeniji oblik, izolaciona moć pri usvojenoj debljini stakla, zavisi od njihovog međusobnog rastojanja. Što je rastojanje između unutrašnjeg i spoljašnjeg stakla veća, veća je i izolaciona moć. Sve što je objašnjeno o zaptivanju, kao faktor koji utiče na izolacionu moc vrata pojavljuje se kao problem i kod prozora.

Jačine nekih zvukova

120 fona = avionski motor na udaljenosti 4 m

110 fona = parni cekic

100 fona = motorcikli bez prigusivaca na 10 m, jaka fabricka buka

90 fona = kompresorska busilaca na 5 m rastojanje, tramvaj

80 fona = krici, teretni auto, prometna ulica, radionica

70 fona = gradski saobracaj, klavir, restoran, daktilobiro

60 fona = pisaca masina, usisivac, normalna muzika

50 fona = normalan govor, mirna gradska ulica

40 fona = prigusen razgovor, tiha muzika

30 fona =miran stan

20 fona = saputanje, rucni sat na udaljenosti 1 m

10 fona = sustanje lisca, mirna noc


Detalji strane

Ulazna vrata - [7. Oktobar 2009.]
Panel vrata – dekorativni al paneli - [7. Oktobar 2009.]
Aluminijum drvo - [7. Oktobar 2009.]
Klizni sistemi - [7. Oktobar 2009.]
Harmonika vrata - [7. Oktobar 2009.]